Zid s izolacijom štedi do 30 odsto struje za grejanje stana, a štedljive sijalice troše pet puta manje struje od običnih. – Ugradnjom kalorimetra uštede na računima do 30 odsto

Podatak da bi samo ugradnjom merača toplote (kalorimetra) u stanove računi za grejanje bili manji od 25 do 30 odsto, kao i da štedljive sijalice za kućnu rasvetu troše pet puta manje energije nego obične, a da je trajanje ovih štedljivih osam puta duže od običnih, više je nego dovoljan razlog da građani ozbiljno počnu da razmišljaju kako da umanje račune za struju i grejanje koji su sve veća stavka u porodičnom budžetu.

U privredi, primera radi, troškovi za energiju mogu da dostignu 30 odsto operativnih izdataka. Šta nam to kazuje? Da se isplati ulagati u energetsku efikasnost.

Dejan Stojanović, predsednik Upravnog odbora „Toplana Srbije” kaže za „Politiku” da je ulaganje u energetsku efikasnost višestruko, te da bi individualno uvođenje merača toplote u stanove građane koštalo oko 250 evra, ali bi se na ovaj način uštedelo bar 25 do 30 odsto na mesečnim računima za grejanje.

Investicija se domaćinstvima, ističe Stojanović, vraća za oko dve godine, što ne treba zanemariti ako se zna da će samo mazut pred narednu grejnu sezonu poskupeti na 60 dinara po kilogramu, čime će znatno uticati na krajnji račun za grejanje.

Kalorimetri uvedeni u domaćinstva će utoliko smanjiti račun, jer će se grejanje plaćati po utrošku toplotne energije, a ne po kvadratnom metru.

Bojan Kovačić, direktor Agencije za energetsku efikasnost Srbije, kaže da je kod nas zabeležna velika potrošnja energije, a do povećanja nivoa energetske efikasnosti može doći rekonstrukcijom postojećih energetskih postrojenja i dovršavanjem projekata pametnih mreža za distribuciju struje. Važno je uštedeti što više energije posebno u domaćinstvima što se najbolje postiže edukacijom i gradnjom pametnih kuća, ističe Kovačić.

Da se isplati ulagati u energetsku efikasnost, objašnjava i Dejan Janjatović, član Izvršnog odbora Prokredit banke, koja je iz kreditne linije sa Nemačkom razvojnom bankom razvila niz kredita za uštedu energije koji omogućavaju izuzetne koristi u domaćinstvima i preduzećima.

Krediti za adaptaciju stambenog objekta, kako bi se uštedela energija mogu da se isplate u roku od tri do sedam godina, za iznose do 10.000 evra, odnosno do 30 godina za iznose više od 10.000 evra, a učešće nije neophodno.

Posebne pogodnosti važe za kupovinu novih stanova uz potvrdu investitora da je potrošnja energije manja od 100 kilovata po kvadratnom metru. U tom slučaju, rata kredita može da bude i do 60 odsto primanja, s mogućnošću udruživanja plata u porodici. Za preduzeća i preduzetnike, iznosi kredita za energetsku efikasnost kreću se od 5.000 do milion evra, pojašnjava Janjatović.

U zavisnosti od iznosa, namene i roka otplate kredita, može se lako dogoditi, kaže, da visina rate odgovara uštedi ostvarenoj u troškovima energije.

Ekološki energetski bonton predstavljen u okviru Evropske nedelje održive energije (od 11. do 15. aprila), potvrđuje da čak 40 odsto energije može da se uštedi samo tako što se aparati neće isključivati pritiskom na daljinski, već na dugme na samom aparatu. Zid s izolacijom štedi do 30 odsto energije.

Treba voditi računa i o tome da se termostati od peći ne nalaze direktno na zidu bez izolacije. Isto tako ako se spoljašnji deo klime nalazi u hladovini troši do 10 odsto manje energije. Preporučuje se, takođe, da se smanji temperatura na termostatu za grejanje kada se ide na spavanje, jer svaki stepen dovodi do ušteda od pet odsto na računu za struju.

Dobro je koristiti i tajmere za uključivanje u vreme kada je struja jeftinija i senzore za svetlo koji se pale samo kada je neko prisutan u prostoriji. Pri kupovini prozora treba voditi računa da imaju vakuum, dvostruka ili trostruka stakla, uz obavezno korišćenje spoljašnjih žaluzina. Kada je reč o osvetljenju treba gasiti svetlo u svim sporednim prostorijama, uz napomenu da je bolje koristiti jednu sijalicu veće snage nego više manjih, jer grozd sijalica troši 50 odsto više struje

Treba znati da protočni bojler troši mnogo više struje od običnog bojlera, a mašina za pranje sudova troši manje struje od ručnog pranja toplom vodom iz bojlera. Kada se sve, naoko male, uštede zbroje lako se dođe do računice po kojoj se isplati svako ulaganje u energetsku efikasnost, ali to mora da bude program cele zemlje, a ne usamljeni slučajevi onih koji jedva plaćaju račune za grejanje.

(Izvor : Politika)