Izveštaj Republičkog geodestskog zavoda za poslednji kvartal u 2022. godini i dalje pokazuje vrtoglave brojke. 

Količina novca koja se na ovom tržištu našla u prethodnoj godini iznosi neverovatnih 7,6 milijardi evra. Samo poslednji kvartal beleži obim od 2,3 milijardi evra, što je za čak 27,3% veći iznos u odnosu na isti period prethodne godine. Više od polovine ovog novca, konkretno se našlo na tržištu glavnog grada, dok je u ostalim većim gradovima ta količina daleko manja. 

Izvor: Republički geodetski zavod

Kada je reč o ukupnom broju potpisanih ugovora o kupoprodaji, možemo primetiti da oscilacije od druge polovine 2020. godine nisu tako velike. Četvrti kvartal čak beleži balgi pad od 0.5% u odnosu na isti kvartal protekle godine, gde je samo Beograd zabeležo skok od 7.1 %. Novi Sad je imao pad od 2.7%, dok je Niš imao najveći pad od 10.7%

Izvor: Republički geodetski zavod

Pomenuti rast obima novca na tržištu nekretnina u Srbiji sa druge strane prati konstantan pad plaćanja nepokretnosti iz kredita. Svega 9% nepokretnosti plaćeno je iz kreditnih sredstava. Kada je reč o stanovima kao najučestalijem predmetu kupoprodaje, samo 21% je plaćen iz kredita, što je najniži nivo učešća ovakvog načina plaćanja stanova u proteklih pet godina.

Izvor: Republički geodetski zavod

Imajući sve gore navedeno u vidu, informacija da je najskuplji stan u Srbiji od 383 m2 protekle godine plaćen 2.469.888 evra, očekivano na lokaciji Beograd na vodi, ostavlja u čudu prosečnog građanina Srbije sa prosečnom platom u novembru od 78.326 dinara kome je čak najskuplje garažno mesto od 58.400 evra u ovom prestižnom delu grada misaona imenica. Gde to onda žive prosečni građani Srbije? Koji su delovi grada i cene dostupne njima?

 Izvor: NadjiDom.com