Pomoćnik ministra za životnu sredinu i prostorno planiranje Aleksandra Damnjanović-Petrović ocenila je da će odluka Ustavnog suda o nezakonistosti odredaba Zakona o održavanju stambeni zgrada koja se odnose na nadziđivanje, verovatno dovesti do problematičnih situacija jer će za to biti potrebna saglasnost svih stanara.

Ona je navela da odluka Ustavnog suda još nije zvanično objavljena, ali da je nezvanično iz suda saznala da je procenjeno da tri odredbe o „nadziđivanju, pretvaranju i pripajanju” nisu u skladu sa Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa. Po tom zakonu, svaki vlasnik posebnog dela zgrade ima isto pravo, bez obzira na površinu postojećeg stana, lokala ili garaže koji ima, što praktično znači da je za nadziđivanje, pretvaranje i pripajanje tih posebnih delova zgrade neophodna saglasnost svih stanara.

Aleksandra Damnjanović-Petrović je rekla da će se odluka Ustavnog suda primenjivati od dana objavljivanja u „Službenom glasniku”, od kada će svi organi biti obavezni da je primenjuju, a da će se, u skladu s njom, Ministarstvo potruditi da što pre predloži izmene zakona jer je reč o samo tri stava tri zakonska člana.
Od 1995. godine o nadziđivanju, pretvaranju i pripajanju tog posebnog dela zgrade, odnosno zajedničkih prostorija, odlučivala je skupština stanara zgrade.

Govoreći o slučajevima nadziđivanja, ona je rekla da problem neće imati jedino oni koji su dobili pojedinačno izvršno rešenje i građevinsku upotrebnu dozvolu.

– Svi ostali imaju problem jer je zakonom propisano da svako kome je donošenjem tog konačnog ili pravosnažnog upravnog akta oštećeno ili ugroženo pravo može u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda da traži od organa koji izdaje građevinske dozvole da izmeni taj pojedinačni akt – objasnila je Aleksandra Damnjanović-Petrović.

Ona je izrazila zabrinutost jer je zakon u primeni 16 godina i ima mnogo takvih zgrada i prostora, a neki od tih stanova su uknjiženi.

– Ukoliko se prihvati stav da je neophodna saglasnost svih stanara, to praktično znači, imajući u vidu naše naravi, da nijedno pripajanje, pretvaranje i nadziđivanje u zemlji više neće biti moguće – rekla je ona.

I rušenje...

Aleksandra Damnjanović-Petrović je objasnila da eventualno rušenje već nadzidanih delova zavisi praktično od toga da li će se neko po ovom zakonu u propisanom roku od šest meseci obratiti nadležnim organima.
Posledica osporavanja, odnosno poništavanja nekog akta moglo bi biti i rušenje, rekla je ona, izrazivši nadu da do toga, ipak, neće doći, ali ističući da je norma opasna jer je reč o retroaktivnoj primeni zakona o stečenim pravima.

(Izvor : Dnevnik)