Lako do papira za legalizaciju

  • 07.04.2011.

Izmenama Zakona o planiranju i izgradnji pojednostavljen proces legalizacije objekata. Samo neophodna dokumentacija

LOKALNE samouprave, prema izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, koji je u sredu stupio na snagu, imaju rok od 60 dana da odluče da li će i kako, u ime građana, prikupljati neophodnu dokumentaciju u postupku legalizacije. Zasada se, osim Paraćina, nijedna lokalna samouprava nije izjasnila da će to i raditi.

Kako saznajemo, u sredu je održan sastanak predstavnika Ministarstva za prostorno planiranje, Stalne konferencije gradova i opština i Agencije za borbu protiv korupcije kako bi se usaglasila rešenja predviđena nacrtom pravilnika o legalizaciji. Ovaj pravilnik, koji će detaljno pojasniti primenu izmenjenog zakona, ministar Oliver Dulić trebalo bi da potpiše do kraja nedelje.

- Izmene Zakona o planiranju i izgradnji su odlične i osim što će legalizacija biti jeftinija predmeti će se rešavati mnogo brže i efikasnije nego što je to bilo do sada - kaže za "Novosti" Predrag Vučić, gradski sekretar za legalizaciju u Beogradu. - U glavnom gradu podneto je ukupno 185.000 zahteva za legalizaciju i do sada je pozitivno rešeno i izdate su dozvole za oko 1.000 objekata. Izmenama zakona maksimalno je redukovana neophodna tehnička dokumentacija. A, mnogima imovinsko-pravni osnov više neće biti problem.

Susedska prava su u postupku legalizacije eliminisana, što znači da nije bitna spratnost objekta, niti koliko je nelegalno zdanje udaljeno od međe, jer saglasnost komšija neće biti potrebna. Postoji mogućnost legalizacije stambenog zdanja izgrađenog i u industrijskim i proizvodnim zonama. Takođe, pravo na papire imaće i vlasnici bespravnih objekata koji su sazidani na zelenoj površini pod uslovom da to nije park, ili parcela predviđena za park. Da bi dobili dozvolu potrebna im je saglasnost upravljača te zelene površine, što je najčešće lokalna samouprava.

Isto tako, sada će moći uz saglasnost "Puteva Srbije" da se legalizuju i zdanja koja su bez dozvole nikla van regulacione linije u zaštitnom pojasu magistralnih i regionalnih puteva. Neće biti potrebna ni saglasnost suvlasnika na parceli gde je sazidan bespravni objekat ako se tokom gradnje nije protivio. Priznavaće se kao rešen imovinsko-pravni osnov i ugovori o prenosu prava korišćenja na zemljištu zaključeni posle 13. 5. 2003. godine. Kod legalizacije se neće plaćati prenamena zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Zakup dela parcele

Ako je neko bez dozvole zidao na državnom zemljištu postoji mogućnost da dobije u zakup deo parcele pod objektom i da u roku od pet godina reguliše zakup ostalog zemljišta, koje je potrebno za redovnu upotrebu objekta. Ubuduće, zahtevi za zakup državnog zemljišta, koje nema korisnika, podnosiće se Republičkoj direkciji za imovinu, a lokalnoj samoupravi ako je korisnik ili vlasnik zemljišta.

Priključak za komunalije

Priključak za komunalije velika  povoljnost za vlasnike bespravnih zdanja je i u tome što će im Sekretarijat za legalizaciju ubuduće izdavati potvrdu za privremene priključke na komunalnu infrastrukturu, a jedini uslov je da je objekat grubo građevinski izgrađen. Na osnovu tih potvrda komunalna preduzeća ukoliko imaju tehničkih mogućnosti mogu da priključe objekat na mrežu. Ukoliko zahtev za legalizaciju bude odbijen, objekat će biti isključen sa komunalne mreže.

Planovi za rušenje

Mali je broj objekata, koji posle ovih izmena i dopuna zakona nema mogućnost da bude legalizovan. Rušenje je planirano za zdanja, za koja u zakonom predviđenom roku nije podnet zahtev za legalizaciju, a papire neće dobiti oni koji su zidali na planiranim infrastrukturnim koridorima, na klizištima, ili su im zdanja od loših materijala... Do rušenja bespravni će plaćati trostruku naknadu za korišćenje zemljišta.

 

(Izvor : Novosti)

 

Top