Nemacka organizacija GIZ objavila je da je u prethodna tri meseca u Srbiji popisano više od 2.000 nekretnina koje nisu bile u poreskoj evidenciji, što, prema procenama strucnjaka, državnu kasu košta više od dve milijarde dinara.

Ako bi se na sve neevidentirane nekretnine naplatio porez, država bi po tom osnovu prihodovala još dve do tri milijardi dinara, kaže profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsic.

Prema njegovim recima, godišnji prihodi države od poreza na imovinu iznose oko 17 milijardi dinara, a toliko su iznosili i kada, prema ranijim istraživanjima, svaka cetvrta kuca nije bila u evidenciji. Ako bi se oporezovale sve nekretnine, onda bi se u državnu kašu po tom osnovu godišnje slivalo oko 20 milijardi dinara.

- Najveca šansa za naplatu je u velikim gradovima i predgradima, kao i tamo gde je bila relativno znacajna ilegalna gradnja. Svejedno, i na ilegalnu imovinu mora da se placa plorez - porucio je Arsic.

On navodi da je gotovo nemoguce sto odsto nekretnina obuhvatiti porezom, jer kako navodi, negde nije jasno ko je vlasnik, ili je vrednost isuviše mala, ili je nekretnina napuštena.

Kako bi povecali obuhvat, nemacki GIZ je u saradnji s Nacionalnom službom za zapošljavanje zaposlio 40 ljudi koji u devet opština istocne Srbije ažuriraju baze podataka i popisuju nekretnine. Popis nekretnina trajace još dva meseca.

Aleksander Grunauer, voda projekta u GIZ-u kaže da je sadašnji presek stanja pokazao da je svaki peti vlasnik porez placao na manju kvadraturu od realne.

Kako dodaje, pet opština koje budu najuspešnije u povecanju procenta naplate poreza na imovinu, podelice bespovratni fond od milion švajcarskih franaka.

Najuspešnija opština, rekao je Grunauer, dobice 400.000 franaka, sledeca 300.000, treca 150.000, dok ce opština na cetvrtoj poziciji dobiti 100.000, a na petoj 50.000 franaka.

- U nekim opštinama u istocnoj Srbiji popis imovine poslednji put je uraden 1987. godine - ukazao je on.

Prema njegovim podacima, u Majdanpeku su podnete 1.502 nove prijave za tri meseca, od cega je oko 20 novih. U Sokobanji ima oko 1.168 prijava, a oko 200 novih.

U Knjaževcu ima 761 prijava, a novih je 480, dok je u Zajecaru podneto 2.212 prijava, a novih je 457. U opštini Boljevac podneta je 521 prijava, a od toga 167 za do sada neevidentirane nekretnine.

Arsic je podsetio da je istraživanje koje je sprovedeno pre godinu i po dana pokazalo da oko 25 odsto nekretnina nije popisano. U meduvremenu je, smatra on, deo tih objekata obuhvacen, a znacajan napredak je, po njegovom mišljenju, ostvaren u Beogradu.

Proširenje od ove godine obuhvata i oporezivanje poljoprivrednog i šumskog zemljišta, podseca on. "To je test, da se vidi koliko može da se naplati", rekao je Arsic.

(Izvor: Blic)