Nakon dvogodišnjeg strmoglavnog rasta, tržište nekretnina u Srbiji pokazuje znake usporavanja. Vrednost samog tržišta je opala. Ljudi se sve manje odlučuju na kupovinu nekretnina. Cene su se stabilizovale. Da li možemo da naslutimo novi trend koji će ovog puta biti u korist građana?

Cene kvadrata nikada veće

U evropskim zemljama cene nekretnina su usporile sa rastom ili su počele da padaju. Međutim, u Srbiji se i dalje beleži pozitivan trend rasta cena. 
Prosečna cena kvadrata u Beogradu u starogradnji je 2.083 evra, dok je u novogradnji 2.413 evra. Što je u poređenju sa prethodnim godinama, rekordna cena kvadrata.

 
Podaci nam govore da su ljudi odložili rešavanje stambenog pitanja za neka jeftinija vremena. Ovo je godina u kojoj se beleži najmanji broj kupljenih stanova kreditima još od 2019., prema izveštaju RGZ. Narodna banka Srbije je privremeno ograničila kamatne stope na stambene kredite. Predviđanja su da bi ovo moglo da povrati deo aktivnosti na tržištu nekretnina budući da će mesečne rate za otplatu kredita biti niže između 10% i 25%. Mada, uzmite u obzir da su kamate i dalje izrazito visoke, posebno ako uporedimo sa prepandemijskim periodom. 
Pad kupovine nekretnina usled loše materijalne situacije građana, doveo je do pada ukupne vrednosti tržišta za 13%. Trend hlađenja je uočen u prvom kvartalu 2023 (9,5% manje spram 2022.), a još intenzivniji pad je zabeležen u drugom kvartalu 2023 (15,3% manje spram 2022.). 

Gradnja počinje da cveta?

Slično kao i sa tržištem nekretnina, u zemljama Evropske unije kriza u građevinskom sektoru postaje sve ozbiljnija. 
Ako se osvrnemo na prethodne godine, nakon 2021. došlo je do uočljivog pada izgradnje u Srbiji, beleži RZS. Tržite nekretnina se nije poremetilo jer je smanjena izgradnja bila rezultat smanjenja tražnje.
Međutim, građevinska industirja pokazuje znake oporavka i skočila je za 21.1%  udrugom delu 2023., ističe Instituta za politiku i ekonomiju jugoistočne Evrope. 
Nakon što se u maju modernizovao Zakon o planiranju i izgradnji došlo je do pojačane aktivnosti u ovom sektoru. Ubrzali su se i olakšali procesi izdavanja građevinskih dozvola. Te se u junu i julu zabeležen nagli skok u broj izdatih dozvola. Primera radi, u junu je taj broj bio veći za 17,9% u odnosu na isti period 2022. godine. Izdato je 13% više dozvola za stambene objekte.

Šta da očekujemo?

Interesovanje ljudi postoji, ali njihove akcije diktira njihova kupovna moć. 
Ukoliko se trend pojačane izgradnje nastavi i ponuda poraste, a potražnja nastavi da opada, da li možemo da se nadamo padu cena nekretnina u budućnosti?

Trend pada cena nepokretnosti je uzeo maha na zapadu, ali kod nas će, kao po običaju, kasniti. Teško je prognozirati za koliko će to biti. Svakako se ne možemo nadati vraćanju na prepandemijske vrednosti nekretnina, iz 2017-2018 godine.
Na nama je samo da pratimo i saznamo, da li je ovo samo trenutna slabost tržišta ili početak trenda pada cena.

Izvor:NadjiDom.com