Stručnjaci procenjuju da oko 64 miliona stanova u Kini zvrji prazno. Oni upozoravaju da bi moglo doći do slične situacije kao u Sjedinjenim Američkim Državama pre nego što je pukao “balon nekretnina” 2007. godine. „Balon nekretnina“ je u ekonomskim listovima jedan od najpopularnijih izraza poslednjih godina, naročito u vezi sa krizom u SAD, Španiji i Irskoj. U poslednje vreme ovaj izraz se sve češće pominje i u vezi sa Kinom.

Ekonomista i dobar poznavalac Kine Markusa Taube kaže, kako prenosi “Dojče vele”, da spekulativni balon nastaje kada „su troškovi nabavke nekretnina vrlo visoki i prevazilaze zaradu od stanarine koja se kratkoročno može dobiti“.


To je bez sumnje upravo slučaj sa gradovima kao što su Hangdžou, Šangaj, Šendžen i Peking. Cena kvadratnog metra u ovim gradovima se između 2008. i 2010. više nego udvostručila. I u ostalim delovima zemlje cene su naglo skočile.


Prema analizama Dojče banke, cene kuća su 2009. u proseku porasle za 25 odsto, a 2010. za 18 odsto. Da bi ublažila posledice finansijske krize, kineska vlada je 2009. godine stavila na raspolaganje 460 milijardi evra. Veliki deo ovih sredstava otišao je u sektor nekretnina. To je opet podstaklo građevinarstvo. Koliko je ovaj sektor postao važan za kinesku nacionalnu privredu vidi se po tome što 15 do 20 odsto zaposlenih radi upravo u građevinskom sektoru.


U međuvremenu je kupovina nekretnina u Kini postala nacionalni sport. Kinezi kupuju drugi i treći stan, uvereni da će vrednost stanova rasti. Markus Taube sa univerziteta u Duizburgu kaže da se situacija u Kini i SAD ne može porediti:


„U SAD je do krize na tržištu nekretnina došlo u sasvim drugačijim uslovima. Tamo su zaista krediti za nekretnine davani maltene svakom prolazniku, ko god ih zatraži. Kinesko tržište nekretnina je zdravije“, tvrdi Taube.


Za razliku od Amerikanaca, Kinezi daju vrlo visoke kamate za štednju. Kupovina kuće se uglavnom finansira vlastitim kapitalom, a ne kreditom, piše stručnjak Štefen Dik u analizi Dojče banke. Što znači da u slučaju pucanja balona nekretnina, krediti bez pokrića ne bi imali toliki efekat u bankovnom sektoru.


Daleko bi gore bili pogođeni građevinska industrija i privatna potrošnja. Štefen Dik pominje još jedan važan element: „Mnoge lokalne vlade veliki deo prihoda dobijaju prodajom zemlje agencijama za nekretnine. U nekim provincijama to predstavlja 40 odsto prihoda.“ Ali, ni centralna vlada ne miruje. U naredne četiri godine planirala je izgradnju 36 miliona stanova.

(Izvor: Blic)