Stokholm -- Švedska se suocava sa spekulativnim mehurom na tržištu nekretnina. Cene stambenog prostora su u julu na godišnjem nivou skocile deset odsto.

To je najvece poskupljenje nekretnina u Švedskoj u protele cetiri godine, preneo je list Figaro.

U centru Stokholma, cena kvadratnog metra stambenog prostrora dostiže 7.700 evra što je 30 odsto više nego u Helsinkiju.

Cene nekretnina u Švedskoj su za 20 odsto više zbog spekulativnog mehura, i tokom naredne godine trebalo bi da padnu 10 odsto, smatraju strucnjaci u toj oblasti.

Svaki cetvrti korisnik stambenog kredita u Švedskoj uspeva da otplacuje samo kamatu odlažuci otplatu glavnice zajma. Njihova nesolventnost sve više zabrinjava švedsku centralnu banku, Riksbanku.

Guverner centralne banke Stefan Ingves najavio je da ce od banaka zahtevati da od svojih klijenta zatraže isplatu glavnice, a ne samo kamate.

Švedski ministar finasija Anders Borg zalaže se za uspostavljanje strožih kriterijuma iako je svestan da je to nepopularna mera koja sa sobom nosi prilican rizik uoci izbora.

Mehur nekretnina sve više pogada mlade Švedane. U Stokholmu studenti nemaju više dovoljno sredstava da plate stanarine u centru grada. Firme sve rede pronalaze strucnjake spremne da plate visoke kirije.

Švedski mehur nekretnina nastao je zbog niske kamatne stope. Prošlog meseca, centralna banka je smanjila referentnu kamatnu stopu više nego što je predvideno na 0,25 odsto primoravajuci banke da ponovo snize kamatne stope na hipotekarne kredite. Pritisak raste u zemlji kako bi kamatne stope bile svedene na nulu.

Za razliku od Velike Britanije koja je odlucila da se oslobodi spekulativnog mehura, Švedska, cini se, nije spremna da pooštri svoju monetarnu politiku. Strucnjaci smatraju da ce Riksbanka sacekati dok privredni rast realno ne poraste kako bi mogla da reaguje.

U drugom tromeseciju ove godine, švedski privredni rast iznosio je 0,2 odsto na kvartalnom nivou odnosno 1,9 odsto na godišnjem nivou. Pocetak godine nije bio sjajan a nezaposlenost je dostigla osam odsto, što je za ovu zemlju visoka stopa.

Medu razvijenim zemljama Švedska ima najjeftinije hipotekarne kredite. Stopa rasta stambenih kredita iznosi osam odsto na godišnjem nivou, a kreditna zaduženost gradana je duplo veca u odnosu na zemlje kao što su Danska, Engleska ili SAD.

Rastu cena nekretnina doprineli su uglavnom Norvežani koji su u pogranicnim regijama kupovali nekretnine ne pitajuci za cenu. Kupci iz Norveške cinili su 80 odsto stranih investitora u sektoru nekretnina. Ostali kupci su bili uglavnom iz Danske i Nemacke, koji su najcešci strani vlasnici švedskih nekretnina.

(Izvor: B92)