BE­O­GRAD – Me­re za re­pro­gra­mi­ra­nje kre­di­ta će, na kra­tak rok, olak­ša­ti ži­vot gra­đa­na ko­ji su u fi­nan­sij­skim te­ško­ća­ma, ali su za du­go­roč­no po­ve­ća­nje ži­vot­nog stan­dar­da neo­p­hod­ne no­ve in­ve­sti­ci­je i otva­ra­nje rad­nih me­sta, upo­zo­ra­va­ju eko­no­mi­sti. Re­pro­gram, sa dru­ge stra­ne, po­sku­plju­je ban­kar­ski za­jam za­to što se ka­ma­ta ob­ra­ču­na­va dve go­di­ne du­že, jer se to­li­ko pro­du­ža­va ot­pla­ta, ali i ob­ra­čun ka­ma­te.

Za­to ban­ka­ri ka­žu da su me­re po­pu­li­stič­ka pri­ča jer ban­ke iona­ko od onih ko­ji osta­ju bez po­sla ne mo­gu da na­pla­te ra­te, a sa­da do­bi­ja­ju pri­li­ku da vi­še za­ra­de. Ni­ko od pred­stav­ni­ka vla­sti ni­je mo­gao da ga­ran­tu­je da će evro u na­red­ne dve go­di­ne da mi­ru­je, jer ako bu­de ska­kao re­pro­gram će do­ne­ti sa­mo šte­tu.

Eko­no­mi­sta Mi­la­din Ko­va­če­vić sma­tra i da će ban­ke u od­re­đe­noj me­ri bi­ti pri­nu­đe­ne da pri­me­nju­ju re­pro­gram kre­di­ta ne zbog pri­ti­ska vla­de, već zbog ra­stu­ćeg pro­cen­ta ne­na­pla­ti­vo­sti kre­di­ta, od­no­sno po­ve­ća­nja pro­ble­ma­tič­nih pla­sma­na. On je na­veo i da bi slič­ne me­re mo­gle une­ko­li­ko da re­lak­si­ra­ju pro­blem za­du­že­no­sti pred­u­ze­ća, ali da op­šti pro­blem li­kvid­no­sti pri­vre­de ne mo­že da se raz­re­ši sa­mo tim me­ra­ma već su neo­p­hod­ni re­form­ski re­zo­vi.

Eko­no­mi­sta LJu­bo­mir Ma­džar oce­nio je da će za pri­me­nu re­pro­gra­mi­ra­nja kre­di­ta gra­đa­ni bi­ti za­in­te­re­so­va­ni jer će na kra­tak rok olak­ša­ti svo­ju fi­nan­sij­sku si­tu­a­ci­ju, kao i ban­ke, ali po ce­nu po­ve­ća­nja du­go­roč­nog te­re­ta ot­pla­te.

Mi­ro­slav Re­bić, član Iz­vr­šnog od­bo­ra „So­si­je­te že­ne­ral ban­ke“ pod­se­ća da je grejs pe­ri­od na­me­njen pre sve­ga gra­đa­ni­ma ko­ji u ovom tre­nut­ku, zbog po­sle­di­ca fi­nan­sij­ske kri­ze, ote­ža­no ot­pla­ću­ju svo­ja za­du­že­nja. „Od­la­ga­nje ot­pla­te zaj­ma u iz­ve­snoj me­ri po­ve­ća­va uku­pan iz­nos ka­ma­te, jer ot­pla­tu glav­ni­ce od­la­žu na dve go­di­ne, ali ono što je naj­va­žni­je i što je i osnov­ni raz­log za do­no­še­nje ovih me­ra je­ste da im se olak­ša da pre­bro­de kri­zu“, na­vo­di Re­bić. On ob­ja­šnja­va da se re­pro­gram kre­di­ta ne pri­me­nju­je po auto­ma­ti­zmu, već da gra­đa­ni do­bro­volj­no do­no­se ta­kvu od­lu­ku. „Gra­đa­ni tre­ba da vo­de ra­ču­na o to­me ka­kve oba­ve­ze ti­me pre­u­zi­ma­ju, kao i na ko­ji na­čin to uti­če na vi­si­nu nji­ho­ve ra­te, ne sa­mo to­kom grejs pe­ri­o­da već i na­kon nje­go­vog is­te­ka“, oce­nju­je Re­bić.

U „So­si­je­te že­ne­ral ban­ci“ na­vo­de i da even­tu­al­na pro­me­na vred­no­sti evra u na­red­nom pe­ri­o­du uti­če sa­mo na kre­di­te sa va­lut­nom kla­u­zu­lom. U toj ban­ci naj­ve­ći deo kre­di­ta in­dek­si­ra­nih u evri­ma ima fik­snu ka­ma­tu, što zna­či da će nji­ho­vim ko­ri­sni­ci­ma ra­ta u evri­ma osta­ti ne­iz­me­nje­na, ali će njen iz­nos u di­na­ri­ma pra­ti­ti kre­ta­nje kur­sa.

U „Raj­faj­zen ban­ci“ na­vo­de da će u naj­kra­ćem mo­gu­ćem ro­ku iz­ra­di­ti kon­kret­ne me­re u ci­lju spro­vo­đe­nja od­lu­ke o re­pro­gra­mu. „Mi već nu­di­mo kli­jen­ti­ma mo­guć­nost re­pro­gra­ma kre­dit­nih za­du­že­nja – gra­đa­ni­ma i pri­vred­ni­ci­ma, a usva­ja­njem no­vog se­ta me­ra, u skla­du sa pro­gra­mom Vla­de, do­dat­no će se kli­jen­ti­ma olak­ša­ti ot­pla­ta kre­di­ta u pe­ri­o­du eko­nom­ske kri­ze“, ka­žu u „Raj­faj­zen ban­ci“.

Ban­ke sa­gla­sne

Ge­ne­ral­ni se­kre­tar tog udru­že­nja ba­na­ka Sr­bi­je Ve­ro­ljub Du­ga­lić iz­ja­vio je da uslo­ve za po­če­tak re­pro­gra­ma is­pu­nja­va oko 328.000 go­to­vin­skih ne­na­men­skih kre­di­ta, 72.000 po­tro­šač­kih, 13.000 kre­di­ta za adap­ta­ci­ju, 68.000 stam­be­nih i 16.000 po­ljo­pri­vred­nih kre­di­ta.

(Izvor : Pravda)