Nacrt zakona čije se usvajanje najavljuje još nije ni pripremljen. I kada dođe na raspravu, rešenje za oduzetu imovinu biće neprimenljivo, jer nema para.

Vlada Srbije ponudiće uskoro Skupštini Srbije na usvajanje Zakon o restituciji, saznaju „Novosti“. Međutim, ovaj dokument nije još ni pripremljen, a biće, praktično, neupotrebljiv, jer će njegova primena biti odložena. Do kada - još nije utvrđeno.

Nešto slično, u razgovoru za „Novosti“ potvrdila je, pre nekoliko dana, i predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić - Dejanović.

- Na listi dokumenata potrebnih za put ka Evropskoj uniji, nalazi se i zakon o restituciji. Ali, kako kažu, zemlja je u teškoj ekonomskoj situaciji, pa je pitanje kada će svi koji su oštećeni moći da dobiju nadoknadu. Zato je moguće da će ovaj dokument biti donet, ali uz napomenu da će primena početi kada se zemlja finansijski stabilizuje - istakla je Slavica Đukić-Dejanović.

Inače, Ministarstvo finansija obavestilo je Mrežu za restiticiju da će pokrenuti postupak za izmenu personalnog sastava radne grupe za izradu nacrta zakona o javnoj svojini i denacionalizaciji. To praktično znači da predlozi važnih akata, koji bi trebalo da ubrzaju put Srbije ka EU, još ne postoje. Naime, prema Akcionom planu Vlade Srbije ovi zakoni moraju da budu doneti do sredine godine.

- Istim pismom Ministarstvo nas je obavestilo i da je radna grupa, koju je predvodio smenjeni državni sekretar Slobodan Ilić, imala sastanke, ali da zapisnici nisu vođeni - kaže Mile Antić, koordinator Mreže.

- To pokazuje netransparentnost postupka, pa javnost ostaje uskraćena za informaciju ko je autor manipulacije da je pre konačne verzije nacrta neophodno sačekati odluku Ustavnog suda u vezi sa ocenom ustavnosti Zakona o povraćaju imovine crkvama i verskim zajednicama. Očekujući taj scenario u razgovoru sa članovima kabineta predsednice Skupštine Srbije predočili smo činjenice koje se skrivaju od javnosti i uputili je na postojeće predloge zakona o restituciji, koji su u proceduri još od 2003. godine. Međutim, ti predlozi nisu razmatrani, jer predviđaju naturalnu restituciju.

Prema rečima Antića, stav Evropske komisije je da se pitanje restitucije u Srbiji mora rešiti i to je jedan od uslova ulaska Srbije u EU.

- To ne da znači da će Evropa prihvatiti obesmišljavanje restitucije i diskriminaciju - navodi Antić.

- A upravo ono o čemu Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije govori podrazumeva ne samo obesmišljavanje nego rehabilitaciju nacionalizacije. Jer, Đelić se zalaže da restitucija bude svedena samo na obeštećenje i to na skromnu naknadu po meri vlasti. U svakom slučaju, zbog pritisaka iz EU očekujemo da će se vlast dozvati pameti i zakonom predvideti naturalnu restituciju gde god je to moguće.

Potraživanja

Pre pet godina Republičkoj direkciji za imovinu 139.000 vlasnika i naslednika podnelo je prijave o oduzetoj imovini posle Drugog svetskog rata. Od tog broja, 3.964 prijave stigle su iz inostranstva. U ukupnoj masi imovine, koja treba da se vrati više od 97 odsto je zemljište. Poljoprivrednog zemljišta je 305.942 hektara, građevinskog 9.969, šumskog 44.859 hektara. Potražuju se i stambene zgrade, kao i poslovne zgrade sa 200 hektara...

(Izvor : Novosti)