Zbog svog fleksibilnog životnog stila sa prioritetnijim ulaganjem u nova iskustva pre nego u imovinu, dugo se od «Milenijalaca» očekivalo da će biti „generacija zakupaca“. Ovakva predviđanja su dominirala sve dok ova generacija zaista nije stigla do vrhunca svog životnog ciklusa. Planiranje porodice u kombinaciji sa uzlaznom karijerom, nametnulo je kupovinu stana kao imperativ. Zbog toga su “Milenijalci” ili “Generacija Y” (rođeni između 1981 i 1997. godine) danas glavni učesnici na tržištu nekretnina, pa ne čudi da upravo njihovi afiniteti privlače pažnju investitora, agenata i stručnjaka za nekretnine.

Pre nego što sagledamo njihov uticaj na tržište nekretnina, ne možemo, a da se ne zapitamo kakva je to generacija.
Dok ih jedni smatraju razmaženom, nadobudnom i lenjom generacijom koja je odrastala u prvim danima interneta, pametnih telefona i društvenih mreža, drugi u tome vide svetlu stranu pa ih karakterišu kao najobrazovaniju i najkreativniju generaciju, željnu timskog rada, ali takođe i ekološki svesnu. Ipak, važna činjenica jeste i to da se ova „najbaksuznija“ kohorta suočila sa velikim preprekama, kao što je recesija posle finansijske krize od 2008. do 2009. godine, a sad i pandemija Kovida-19.

«Generacija Y» ima profesionalni život koji je fleksibilniji i otvoreniji za kreativnost, ali- ponekad i neizvesniji i nepouzdaniji, kako kaže za BBC Džejson Dorsi, predsednik Centra za generacijski kinetizam (kompanija koja istražuje globalne navike “Milenijalaca” i “Generacije Z”). Oni nisu spremni da čitavog života imaju jednog poslodavca, već su tvorci sopstvene karijere, tvrdi ovaj stručnjak. Usled toga morali su da odlože mnoge stvari: brak, decu, kupovinu kuće, štednju... zaključuje Dorsi. Prema istraživanjima Pjua (PEW- vodeći američki institut za istraživanja) 52% odraslih od 18 do 34 godine sada živi kod svojih roditelja.

Dakle, velika potražnja ove generacije jeste odložena, ali je sada konačno tu. U stvari, oni čine najbrže rastući segment na tržištu nekretnina i to ne samo kao kupci, već i kao prodavci. Naime, studija koju je sproveo Zilou (Zillow - američki portal za nekretnine), pokazuje da polovina kupaca ima ispod 36 godina, dok polovina prodavaca nema više od 41. godinu. U ovakve podatke savršeno se ukalapa i tvrdnja Džordža Ratijua (senior ekonomiste, realtors.com) da «Milenijalci» u Americi tragaju za nekretninama koje mogu da se ukolope u njihove rastuće potrebe i upravo zato su im danas u njihovom domu potrebne tri spavaće sobe, dva kupatila, dobre škole u blizini, prostor za ljubimce, ali i za kućnu kancelariju.

Kada pogledamo tržište nekretnina u Srbiji, upravo dvosobni i trosobni stanovi su jedni od najtraženijih u većim gradovima, ali manjak ponude istih znatno podiže njihovu cenu. Moramo da se zapitamo da li ova generacija ovako visoke cene može da priušti, pogotovo imajući u vidu rastuće troškove života.

Prema podacima portala za nekretnine, NadjiDom.com, 52% korisnika nije starije od 44 godine, što znači da zaista imaju većinsko učešće na tržištu. Međutim, kada se osvrnemo na najnovije statistike Republičkog geodetskog zavoda, u trećem kvartalu 2021. godine u Srbiji je tek 32% stanova plaćeno kreditnim sredstvima. Imajući u vidu da se u starosnu granicu za dobijanje stambenih kredita najviše uklapa upravo «Genracija Y», možemo da konstatujemo da je ovo ipak mali procenat. Kada uzmemo u obzir i to da hrana i energenti u potrošačkoj korpi učestvuju sa preko 50%, onda je zaista pitanje koliki procenat «Milenijalaca» u Srbiji može da razmišlja o kupovini stana na kredit ili keš. Srećna okolnost mogu biti nekretnine u nasledstvu ili pomoć roditelja, ali to opet nije nešto što je ova generacija samostalno sebi obezbedila.

Diskutabilne finansijske mogućnosti su zasigurno jedan od razloga zbog kojih se u svetu, ali i u Srbiji, kupci sve više kompromisno okreću nekretninama u predgrađu ili manjim mestima u blizini velikih gradova. Ovde, po pristupačnijim cenama, mogu da dobiju svoj mir, komfor ali i „zelenije“ okruženje mnogo veće od onoga koje im se nudi u gradskom centru. Kada na to dodamo i pandemiju Kovid -19, zaista smo svedoci ubrzanog rasta potražnje za vikendicama i kućama koje su od gradova udaljene ne više od 1h. Samo u 2020. godini prometovano je 63% više vikendica u odnosu na 2019. godinu prema zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda.

Kako bi postojećim i novim generacijama kupaca obezbedila priuštive i kvalitetne stanove, država pre svega mora da stavi socijalne ciljeve ispred lukrativnih. Ona takođe mora da pokaže fleksibilnost u poimanju potreba tržišta nekretnina kako bi obezbedila pravilnije normativno uređivanje urbanističkih planova. Potrebna promena stambene politike podrazumeva uklanjanje građevinskih ograničenja, smanjenje regulatornih troškova, proširenje infrastrukturne mreže, kao i stimulisanje istraživanja i primene novih građevinskih tehnologija.

(Izvor: NadjiDom)