Prodajom zgrada u Londonu, Nikoziji, Briselu i Beogradu, Atina će dobiti oko 41 milion evra.

Atina – Grčka je prodala rezidenciju svoje ambasade u Londonu, a za ponuđene zgrade u Nikoziji, Briselu i Beogradu već su nađeni kupci. Ukupna vrednost „posla” je 41 milion evra koji će odmah otići u popunjavanje budžeta.

Pod pritiskom međunarodnih kreditora koji insistiraju na obećanom programu privatizacije i kako bi popunila ispražnjenu kasu, grčka vlada odobrila je prodaju nepokretnosti u inostranstvu. Na spisku se nalazila i imovina u Taškentu u Uzbekistanu i zgrada u Ljubljani za koje nisu nađeni kupci pa će tender biti ponovljen.

Bivšu rezidenciju grčkog ambasadora u Londonu, trospratnu zgradu u neoklasičnom stilu, kupio je za 27,5 miliona evra američki finansijer Ričard Dajc koji već godinama radi u Rusiji. Zgrade u Nikoziji, Briselu i Beogradu kupljene su za 13,5 miliona evra i da bi kupoprodaja bila validna, neophodno je još odobrenje kontrolnog saveta Grčkog privatizacionog fonda. Atina je zadovoljna prodajom i do kraja godine se od privatizacije očekuje ukupno dve milijarde evra.

Tender za prodaju kompanije „Trainose”, koja ulazi u sastav državne organizacije železničkog prevoza putnika i robe, biće raspisan do juna. Ministar razvoja, infrastrukture i transporta Kostis Hadzidakis saopštava da je već započet proces privatizacije državne kompanije i da će na tenderu prioritet imati investitor koji ima strateški interes i iskustvo u oblasti železničke infrastrukture. Za sada su zainteresovani ruski partneri i o saradnji je bilo reči prilikom nedavne poste grčke delegacije Moskvi.

Tokom poste eksperata Evropske komisije, Međunarodnog monetarnog fonda i Evropske centralne banke Atini, grčki bankari nameravaju da reše još jedno sporno pitanje – zaustavljanje spajanja Nacionalne banke i Evrobanke, na čemu „trojka” insistira. Naime, iako je međubankarski proces već dobro odmakao, međunarodni kreditori zatražili su od Atine da zaustavi proces spajanja dve banke jer će, navodno, novoformirana banka biti prevelika za Grčku.

Proces spajanja, koji se zasniva na razmeni akcija, započeo je još u oktobru. Dve banke su posle odobrenja vlade već ušle u integracioni proces. Međutim, evropski kreditori navodno su jako zabrinuti veličinom banke u odnosu na bruto društveni proizvod (BDP) i ukupni bankarski sektor. Nacionalna banka je u februaru dobila 84,3 akcija Evrobanke u okviru programa konsolidacije bankarskog sektora. Nova objedinjena banka imala bi aktivu od 170 milijardi evra, što je 36 odsto ukupnog obima depozita u zemlji i skoro jednako BDP-u Grčke koji iznosi 190 milijardi evra.

Nacionalna banka je jasno stavila do znanja da ne planira nikakve izmene u procesu integracije koji treba da bude završen do juna. Guverner Nacionalne banke Jorgos Provopulos je u TV intervjuu potvrdio protivljenje „trojke” formiranju „velike banke” i podvukao „da se proces ipak nastavlja, da ne može biti zaustavljen i da Grčka više nema vremena za gubljenje”.

(Izvor: Politika)