Gradani koji svoj zaradeni novac žele sigurno i dugorocno uložiti, shvatili su da u vreme krize evra nije lako naci pravu investiciju, stoga se mnogi odluce za kupovinu nekretnine, prenosi Dojce Vele.

Porodicna kuca od 200 metara kvadratnih, opremljena kuhinjom, kupatilima, podrumom za zabave, terasom i velikom baštom u mirnoj cetvrti u Nemackoj možese kupiti za 240.000 evra, ali i za dva miliona.

Cena zavisi od lokacije - odnosno da je u pitanju provinicija ili centar Minhena.

Direktor Instituta nemacke privrede Mihael Huter (Micael Hüther) kaže da se za život u gradu odlucuje onaj ko može.

U gradskim centrima zato rastu cene iznajmljivanja, ali i cene nekretnina. Sudeci po Studiji koju je radio Institut, i kojom su obuhvacena tržišta nekretnina u pet najvecih nemackih gradova, najosetniji porast cena zabeležen je u Hamburgu - izmedu 2003. i 2011. godine cene su u proseku porasle za 31 odsto, dok su u Berlinu vece za 39 odsto.

Najviša prosecna cena kvadratnog metra mora se platiti za nekretninu u Minhenu - cak 4.200 evra.

Nemci su inace nacija podstanara. Iako ih 90 odsto kaže da bi najradije staanovali u vlastita cetiri zida, samo 43 odsto nemackih domacistava je smešteno u vlastitom stanu ili kuci.

Kretanje cena budi loše uspomene, kao što je cinjenica da je kriza na tržištu americkih nekretnina bila uzrok globalnih finansijskih turbulencija, ali Institut nemacke privrede negira mogucnost da se na nemackom tržištu razvije svojevrsni "mehur od sapunice''.

Simptomi koji upucuju na tu opasnost bili bi na primer - agresivna podela kredita gradanima, cesta (pre)prodaja nekretnina, te previsoke cene kuca i stanova u odnosu na stanarine i prihode.

Huther kaže da je bitan pokazatelj i nacin finansiranja nekretnina, odnosno pitanje da li novac potice sa vlastitog racuna ili se posuduje od banke.

''U Nemackoj se krediti ne dele šakom i kapom. Izmedu 2003. i 2012. obim kredita je porastao za samo sedam odsto, dok je u Španiji i Irskoj njihov obim u istom periodu porastao za 150 odsto'', naveo je Huther.

U Nemackoj je porastao i udeo vlastitog kapitala u finansiranju nekretnina, a kako navodi Huter, banke su ocigledno shvatile da nije pametno nekontrolisano deliti kredite.

Zakljucak Studije pokazuje da je nemacko tržište nekretnina itekako zdravo, a cene odražavaju samo tržišni zakon ponude i potražnje.

Ipak, pomalo zabrinjava porast stanarina. Ljudi sa nešto nižim primanjima sve teže pronalaze stambeni prostor koji mogu priuštiti u vecim centrima.

Politika bi trebala rešiti taj problem, a potrebno je i forsirati i olakšati izgradnju novih stanova, odnosno povecati državne subvencije onim ljudima koji više ne mogu placati visoke stanarine.

(Izvor: B92)