Javni beležnici i osnovni sudovi su u trećem kvartalu 2021. godine Republičkom geodestkom zavodu dostavili 34.767 ugovora o kupoprodaji. U odnosu na prethodni kvartal ovo je pad za 2,3%. Pad takođe postoji i u obimu novčanih sredstava na tržištu nekretnina u Srbiji sa 1,6 na 1,5 milijardi evra.

Bez obzira na ovaj pad, ostvareni promet je, ipak, maksimalan u odnosu na isti kvartal u poslednje 4 godine. Kada posmatramo podatke o prometu za četiri najveća grada u trećem kvartalu 2021. godine u odnosu na isti kvartal u prethodnoj godini, Beograd, Novi Sad i Niš beleže rast, dok jedino u Kragujevcu imamo pad za 5,5%. Međutim, taj pad prometa u Kragujevcu nije praćen padom vrednosti nekretnina koje su prometovane. Naprotiv, podaci pokazuju da je količina novca na tržištu nekretnina u ovom gradu povećana za 13%.

„Najveći udeo u ukupnim novčanim sredstvima u trećem kvartalu – 56% imao je promet stanova 841,1 miliona evra, od čega je u Gradu Beogradu za stanove izdvojeno 524,7 miliona evra“ navodi se u izveštaju Republičkog geodestskog zavoda.

Dominantan način plaćanja svih vrsta nepokretnosti i dalje je gotovinski- 86%. Kada je reč o stanovima slika je nešto povoljnija, imajući u vidu da je 32% plaćeno iz kreditnih sredstava. Najveći procenat kreditnog finansiranja kupovine stana ima Beograd sa 40%, dok je ovaj procenat najmanji u Kragujevcu- 31%.

Prosečna cena nekretnina u svim većim gradovima je porasla u trećem kvartalu tekuće godine u odnosu na drugi. Cena kvadrata u starogradnji u Beogradu skočila je za 2,7%, međutim trend rasta nije zabeležen u svim opštinama, imajući u vidu da Vračar i Savski Venac beleže blagi pad cena u odnosu na prosečnu cenu starogradnje u prethodna tri meseca. Novogradnja sa druge strane u ovim opštinama je poskupela, dok je zato prosečna cena novog kvadrata pala na Novom Beogradu i u Zemunu.

Za novogradnju u Beogradu, kupac je spreman da uloži čak 535 eura više u odnosu na starogradnju, čime je jaz između ovih cena povećan u odnosu na prethodni kvartal. U Novom Sadu, na primer, imamo najmanju razliku prosečnih cena između novogradnje i starogradnje, svega 55 eura. U najvećem gradu Vojvodine u trećem kvartalu, u odnosu na drugi, imali smo rast cena i u starogradnji za 3,6% i u novogradnji za 5,5%.

Kragujevčani u novogradnju ulažu u proseku 237 eura više u odnosu na starogradnju, dok Nišlije skoro duplo manje- 134 eura. Ova dva grada beleže dalji rast prosečnih cena kvadrata.

Uprkos nadi kupaca da je tržište počelo da se hladi i da će cene konačno početi da se smiruju, evidentan pad prometa nepokretnosti u trećem kvartalu se pre svega pripisuje sezonskom faktoru, imajući u vidu da su jul i avgust bili periodi intenzivnih godišnjih odmora, što se donekle prenelo i na septembar. Ali jedan od razloga manjeg prometa je jednostavno i nedostatak nekretnina koje se najviše traže.

(Izvor: NadjiDom)