Novcem prikupljenim na donatorskoj konferenciji u Sarajevu uskoro pocinje izgradnja 27.000 stanova za prognane,raseljene i povratnike u BiH i susednim zemljama.

U izbeglickom naselju u Tasovcicima kod Capljine u trošnim barkama, koje zimi prokišnjavaju, živi 80 prognanika. Imaju zajednicke sanitarne prostorije, pa jedan tuš koristi njih blizu trideset.

Porodica Ive Grgica, cija je kuca u Kaknju spaljena i do temelja srušena, živi u ovom kampu od 1993. Ivo kaže da su želeli da se vrate u svoje rodno selo Bare, ali nisu uspeli.

„Ja sam 2002. tražio pomoc za obnovu kuce. Bila je tada u Kaknju italijanska organizacija Bergam. Medutim, rekli su mi da pojedinacno ne mogu ništa da gradim i kako treba da se prijavim sa najmanje 4-5 porodica za obnovu kuca. Tako sam ovde ostao, uzeo sam plac na Hotnju (u susednoj stolackoj opštini) izlio temelje od svojih sredstava, i dalje ne mogu, pa dokle šta i kako ne znam“, kaže Ivo. Ivina porodica se još nada da ce im država na bilo koji nacin pomoci da završe kucu.

Poput porodice Grgic, o svom domu sanja još 2.700 familija u izbeglickim kampovima širom BiH. U cetiri države bivše Jugoslavije, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Srbiji i Crnoj Gori, procenjuje se još je, 17 godina nakon rata, stambeno nezbrinuto oko 176.000 prognanika, raseljenih osoba i povratnika. Od toga samo u Bosni i Hercegovini je njih cak 50.000.

Izbeglicko naselje u Tasovcicima trebalo da bude privremeno Ministar za ljudska prava i izbjeglice BiH Damir Ljubic kaže da vlasti BiH planiraju da pomognu onima koji se nalaze na teritoriju BiH da dodu do svog doma: „Savet ministara zatražilo je kredit od 50 miliona evra od Razvojne banke Saveta Europe za stambeno zbrinjavanje ljudi koji žive u izbeglickim kampovima, kako bi oni bili zatvoreni u narednih 4-5 godina. Ocekujemo pozitivan odgovor u februaru sledece godine“, kaže Ljubic.

BiH, uz to, za stambeno zbrinjavanje izbeglih raseljenih i povratnika ima na raspolaganju i 20 miliona evra od Saudijskog fonda, te 15, od ukupno 45 miliona evra, koliko ce joj pripasti prilikom raspodele novca prikupljenog na medunarodnoj donatorskoj konferenciji održanoj proletos u Sarajevu.

Na toj konferenciji je za program regionalnog stambenog zbrinjavanja prognanih i izbeglih, u koji su, uz BiH, ukljucene i Hrvatska, Srbija i Crna Gora ukupno prikupljeno 300 miliona evra, od cega je najviše donirala Evropska unija – 230 miliona. Portparolka specijalnog predstavnika EU u BiH Zora Stanic kaže za DW da Evropska komisija cvrsto stoji iza tog programa cije bi realizacija na terenu trebalo da pocne vec u januaru sledece godine, nakon što donatori pregledaju i odobre projekte.

„To je ne samo jedan sjajan primjer regionalne saradnje, vec ce omoguciti u narednih cetiri do pet godina da se izgradi 27.000 stambenih jedinica u celom regionu, cime ce se obezbediti smeštaj za nekih 73.000 ljudi“, kaže Staniceva za DW.

Ona dodaje da je posebno važno da se zemlje, koje su ukljucene u ovaj proces, fokusiraju na uspostavljanje struktura na državnom nivou za implementaciju programa što ce omoguciti i pripremu prvog talasa projekata koje bi zemlje trebalo da dostave Sekretarijatu Regionalnog stambenog programa i Tehnickom komitetu, što se ocekuje pocetkom sledece godine.

U meduvremenu Savet ministara BiH uputio je u parlamentarnu proceduru novi zakon o prognanicima, koji im omogucava pravo izbora prebivališta i pravo na nadoknadu štete, ali, kako nam je pojasnio ministar Ljubic, ne u vrednosti ukupne predratne imovine prognanih i raseljenih, vec kroz odgovarajucu pomoc da ostvare pravo na vlastiti dom.

(Izvor: B92)