Saveti | 03.05.2011.

Kako izbeći kaznene mere

Srbija je do kraja 2008. godine bila jedna od zemalja u kojoj je stanovništvo najurednije otplaćivalo kredite poslovnim bankama. U narednom periodu urednost otplate kredita je znatno opala, ali se i dalje smatra dobrom, imajući u vidu ekonomske potrese koji su se u međuvremenu dogodili.

Poslednjih meseci svedoci smo sve više oglasa poslovnih banaka koje prodaju zemljište i nekretnine, jer nisu mogle da naplate svoja potraživanja od klijenata. Od početka krize gotovo je utrostručen udeo klijenata koji ne izmiruju redovno svoje obaveze prema poslovnim bankama. Portal kamatica.com je istraživao mere koje poslovne banke sprovode kako bi sprečile neredovnu otplatu kredita u poslovima sa stanovništvom.

Poslovne banke u cilju smanjenja dugova klijenata koji su u docnji primenjuju različite mere. Najznačajnije pozitivne mere su refinansiranje kredita, reindeksiranje kredita i reprogram dugoročnih kredita u saradnji sa Vladom Srbije, koji je u najavi. Međutim, zavisno od odnosa klijenata i njihovih mogućnosti da otplaćuju kredit, često se sprovode i „kaznene mere”, koje se razlikuju od jedne banke do druge. Različitost tih mera proizilazi iz ugovornih klauzula i instrumenata obezbeđenja koje je poslovna banka zahtevala pri odobravanju kredita. Uobičajeno, kod gotovinskih kredita se primenjuju administrativne zabrane i menice kao sredstva naplate, kod potrošačkih kredita zaloga na predmetu kupovine (npr. automobil kod auto-kredita), dok je kod stambenih aktiviranje hipoteke i preuzimanje vlasništva nad nekretninom najstroža mera.

Mere banaka kod docnje u otplati

Telefonska opomena. Već u prvim danima kašnjenja, vrlo je verovatno da će vas pozvati službenik poslovne banke i zamoliti da izmirite ratu kredita. Istovremeno, on će se raspitati i o razlozima kašnjenja, kao i o tome kada biste mogli izmiriti dospele obaveze.

Prva opomena. Šalje se u pismenom obliku, poštom, najčešće sa povratnicom, kako bi banka imala dokaz da ste opomenu primili. Ova opomena se šalje najčešće između 15. i 30. dana od dana dospelosti rate, koja nije na vreme uplaćena. U njoj se klijent podseća da rata kredita nije uplaćena na vreme i da je počela da se obračunava zatezna kamata na dospela potraživanja banke. Veoma je važno redovno obaveštavati banku o promeni telefonskog broja ili prebivališta. Osnovni razlog tome je što se neretko dešava da klijent jednostavno zaboravi da izmiri ratu u definisanom roku, te je obaveštenje banke u ovom slučaju način da se spreči zaračunavanje zatezne kamate.

Druga opomena. Ponovna opomena se šalje nakon što se utvrdi da klijent nije reagovao uplatom rate nakon prve opomene ili ako se poslovnoj banci vrati prva opomena, odnosno ukoliko je klijent nije primio. Vremenski posmatrano, druga opomena se šalje između 45. i 60. dana od nastanka docnje u uplati rate. Telefonski poziv se ponovo upućuje uglavnom pre slanja druge opomene, u periodu između 30. i 45. dana od dana dospelosti neuplaćene rate sa ciljem spoznavanja razloga zbog kojih klijent ne uplaćuje rate i eventualnog zakazivanja sastanka sa kreditnim savetnikom banke.

Ovaj period postaje kritičan i za klijenta, jer se njegov dug nagomilava, kako zbog dospevanja narednih rata, tako i zbog zateznih kamata. Poslovne banke zbog toga pokušavaju da naplate bar deo nastalog duga, kako klijent ne bi dospeo u još težu situaciju, koja bi ga odvela do toga da ne može da nastavi sa otplatom kredita.

Ukoliko klijent banke kasni više od 60 dana u otplati rate kredita, može doći u situaciju da u naredne tri godine ostane bez mogućnosti dobijanja drugih kredita u bilo kojoj poslovnoj banci u Srbiji, s obzirom na to da se takva docnja u otplati evidentira u Kreditnom birou kao neuredna otplata kredita.

Sastanak sa klijentom (kontaktiranje žiranta ili poslodavca, opomena pred utuženje). Ukoliko se klijent odazove na telefonske pozive poslovne banke, zakazuje se sastanak sa kreditnim savetnikom, kako bi se dogovorili o daljoj saradnji i iznašli način za nastavak redovne otplate kredita. Zavisno od razloga zbog kojih je klijent dospeo u docnju, mogući su različiti načini prevazilaženja nastale situacije. Ukoliko je došlo do privremene sprečenosti klijenta da redovno uplaćuje rate kredita, banke najčešće sa klijentom potpisuju sporazum o namirenju duga, kojim se definišu rokovi i vrednosti uplata u narednim mesecima. Banka može i proglasiti moratorijum na otplatu kredita, čime bi klijenta privremeno oslobodila plaćanja mesečnih obaveza, do sticanja uslova za dalju otplatu kredita.

Ako se klijent ne odaziva na telefonske pozive banke, ne primi ni drugu opomenu ili ne želi (ili nije) u mogućnosti da izmiri dug sporazumno, poslovna banka, u zavisnosti od vrste obezbeđenja koju je uzela pri odobravanju kredita, kontaktira sa žirantom ili poslodavcem zaposlenog. Sa žirantom se uglavnom kontaktira da bi se upozorio da klijent banke, kome je on garant, ne otplaćuje kredit i da postoji mogućnost da banka svoja potraživanja izmiri od žiranta, odnosno da će uskoro doći do utuženja klijenta, a da žirant u tom slučaju ima potpuno istu odgovornost prema nastalom dugu kao i klijent.

Kod kredita koji su odobreni bez žiranata, poslovna banka kontaktira sa poslodavcem zaposlenog, kako bi proverila zbog čega se rate kredita ne uplaćuju (ako je do trenutka prestanka uplata to vršio poslodavac pri isplati mesečnih zarada), odnosno da bi uspostavila sistem uplate rata kredita direktno sa poslodavcem, koji će odbijati potrebnu uplatu na mesečnom nivou pri isplati zarade zaposlenom.

Navedene mere poslovne banke sprovode se uglavnom kada je klijent u docnji više od 75 dana, a najviše 90 dana. Nakon 90 dana kašnjenja, banka šalje klijentu opomenu pred utuženje, kojom ga upozorava da ukoliko mere koje je do tog trenutka sprovela ne daju efekta sledi pokretanje sudskog postupka i proglašenje ukupnog kredita dospelim, bez obzira na broj rata za otplatu koje nisu dospele.

Najlošija opcija za klijenta je odbijanje saradnje sa bankom u situacijama kašnjenja i neodazivanje na pozive banke. Time se samo ubrzava proces pokretanja sudskog spora i prinudne naplate. Najbolja je varijanta da se u saradnji sa kreditnim savetnikom dogovori o novom načinu otplate preostalog duga, kroz produženje perioda otplate, reindeksiranje kredita ili nekom vrstom reprograma kredita.

Radnje pred utuženje/Pokretanje vansudskog postupka namirenja/Pokretanje sudskog postupka.

U periodu između trećeg i petog meseca docnje poslovna banka sprovodi poslednje radnje pred utuženje. Neke banke u poslednjim pokušajima nastavka redovne otplate kredita koriste i usluge agencija, koje u saradnji sa klijentom i žirantom pokušavaju da iznađu rešenje nagomilanih dugova, a pojedine, koje imaju specijalizovana odeljenja za ovakve probleme, samostalno pokušavaju da nateraju klijenta da nastavi sa otplatom kredita, odnosno kontaktiraju sa žirantom i razmatraju mogućnost da on uplati deo dugovanja klijenta banke.

Ukoliko do toga ne dođe, najčešće nakon docnje od 120 dana, pokreću se pripremne radnje za vansudski ili sudski postupak. Do pokretanja postupka dolazi najkasnije od 120. do 150. dana kašnjenja u otplati kredita.

Zavisno od vrste kredita i instrumenata obezbeđenja banka može da pokrene vansudski postupak namirenja ili sudski postupak namirenja potraživanja. Vansudski postupak se najčešće pokreće kod stambenih kredita, prema Zakonu o hipoteci, pri čemu je banka rešenjem Službe za katastar nepokretnosti pod hipotekom u mogućnosti da proda nekretninu, čiju je kupovinu finansirala. Jedina obaveza banke u ovom slučaju je oglašavanje prodaje 45 dana pre same aukcije. Zbog toga se najčešće vansudski postupak namirenja potraživanja pokreće nešto ranije nego sudski postupak, kako bi banka svoja potraživanja mogla iz prodaje da namiri maksimalno 180 dana od dana nastanka prvih nenamirenih potraživanja.

Ukoliko dolazi do prodaje nekretnine pod hipotekom, banka je dužna da iz cene koja se postigne na aukciji namiri svoje potraživanje, a ostatak vrati dužniku ili drugim poveriocima. Međutim, imajući u vidu dužinu docnje klijenta do trenutka prodaje nekretnine, moguću nižu cenu prodaje nekretnine od tržišne i zateznu kamatu, koja se u tom periodu obračunava, često prodajna cena pokrije samo potraživanja banke.

Kod ostalih kredita (gotovinski, potrošački, dug po karticama, tekućem računu i sl.), poslovne banke zavisno od ugovornih klauzula mogu pokrenuti neke radnje i bez sudskog postupka, ali najvećim delom se namirenje potraživanja vrši sudskim postupkom. Pri tom se najčešće kao hitna mera sprovodi blokada svih računa klijenta u banci, a potom i naplata kroz preuzimanje depozita, ukoliko postoji, naplata kroz ostale pozitivne račune klijenta, stavljanje na snagu menica i garantovanje otplate iz redovnih mesečnih primanja, pa do krajnje mere, plenidbe pokretne i nepokretne imovine (zavisno od visine potraživanja banke).

 

(Izvor : Politika)

Koliko košta stambeni kredit?

Saveti | 14.07.2011.

Na pitanje koliko bi koštao dinarski stambeni kredit pod uslovom da se banke odluče da počnu da nude tržištu ovaj proizvod, u javnosti se uglavnom unapred plasira odgovor...Više »

Kroz birokratski lavirint do dokumenata za stan

Saveti | 20.06.2011.

Iako se klikom na kompjuteru u gradskom katastru vidi da li građani poseduju nekretninu, neophodno je 16 dokumenata da bi se to dokazalo. Kupovina prvog stana je, bez ikakve...Više »

U stan sa ugovorom, a ne na reč

Saveti | 17.06.2011.

Kako najsigurnije iznajmiti stan, kakvim agencijama verovati, na koji način naći pouzdanog stanodavca i izbeći prevaru. Kako je najsigurnije iznajmiti stan, da li i koliko...Više »

Kako prodati nekretninu u periodu recesije

Saveti | 04.05.2011.

Rešili ste da prodate svoj stan, kuću ili poslovni prostor. Kriza na tržištu nekretnina i dalje traje, tako da vam neće biti lako u tom poduhvatu. Realna cena Iako cene...Više »

Dinarski ili devizni krediti

Saveti | 02.05.2011.

Kredit sa valutnom klauzulom je kredit kod koga se celokupan iznos duga i iznos svake rate izražava u stranoj valuti, a pri isplati kredita i plaćanju svake rate iznos u...Više »

Nekretninski fondovi u Srbiji

Saveti | 11.04.2011.

Nekretninski fondovi predstavljaju posebnu vrstu investicionih fondova koji najveći deo imovine svojih ulagača ulažu u nekretnine i projekte vezane za nekretnine. U tom...Više »

Kupovina stana u tuđe ime

Saveti | 07.04.2011.

Ukoliko kupac ili prodavac nisu u mogućnosti da prisustvuju mogu da ovlaste fizičko lice koje će u njihovo ime da obavi kupovinu Mnogi naši ljudi  koji žive i rade u...Više »

Ugovor o doživotnom izdržavanju

Saveti | 07.04.2011.

Ugovorom o doživotnom izdržavanju, obavezuje se jedno lice – davalac izdržavanja, da vas do kraja života izdržava, a vi mu za uzvrat ustupate svoju imovinu, najčešće je...Više »

Stambeni krediti – uslovi, troškovi i saveti

Saveti | 06.04.2011.

Ukoliko želite da podignete stambeni kredit iz sredstava banke potrebno je da znate sledeće: - Obavezan uslov je stalni radni odnos, i to sa najmanje 6 meseci rada na...Više »

Pitanja i odgovori za stambene kredite osigurane kod NKSOK-a

Saveti | 05.04.2011.

1. Ko sve može da uzme stambeni kredit osiguran kod NKOSK? Svaki kreditno sposoban građanin, i to kako državljanin Srbije sa prebivalištem na teritoriji Republike Srbije,...Više »

 
Novogradnja
Lokacije
Najnovije sa BLOGA
Kako prodati nekretninu?

Mnogima se ovo čini kao lagan zadatak, međutim kada zagrebu malo dublje, vidi se da to baš i... Više »

Kako smanjiti gradsku buku u vašem domu

Preterano jaki zvuci, svima su neprijatni, pogotovo ukoliko je u pitanju vaše dvorište. Vaše... Više »

Imidž jednog agenta za nekretnine?

Kada pričamo o oblačenju, može se reći da su prošli dani „uklapanja boja“, i da se... Više »

Kako da izgradite svoje online prisustvo

Ukoliko vodite agenciju za nekretnine ili se bavite procenom nepokretnosti jedan od glavnih načina... Više »

Kako pokrenuti blog o nekretninama?

Vođenje bloga o vašoj agenciji za nekretnine može dosta pomoći u tome da privučete i zadržite... Više »

Šta sve sreću agenti na terenu?

#Probudi se Mile, stigo agent, i obuci nešto molim te, gde ćeš takav pred čoveka 🙂 #Ono kad... Više »