Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju od 6. novembra donose stroža pravila za nesavesnu gradnju, a zabrinjavajući podatak je da srpska prestonica godišnje izgubi 30 miliona evraNelegalni objekti rušiće se i bez konačne odluke suda, a to će omogućiti izmene i dopune Zakona o ozakonjenju, koje će stupiti na snagu 6. novembra. 

Nemogućnost prometa nekretnina, obavljanja uslužnih i ugostiteljskih delatnosti u zgradama koje nemaju dozvolu za gradnju, još neka su od novih rešenja koje će pomoći lokalnim samoupravama u Srbiji da se konačno obračunaju sa divljom gradnjom, a podaci govore da je od decembra 2015. do danas Republika porušila 500 nelegalnih objekata i da je doneto oko 183.000 rešenja o ozakonjenju.

Izmene i dopune Zakona o ozakonjenju inicirao je Grad Beograd kako bi se ispravile manjkavosti zakona i svi problemi sa kojima su se inspekcije suočile na terenu.

- Ovo će nam omogućiti da se ruše bespravni objekti na osnovu konačnog, a ne pravosnažnog rešenja. To znači kada se neko odbije od legalizacije u drugom stepenu, tog časa će grad, republika ili opština, zavisi ko je nadležan, moći da sruši objekat, a ne da čekamo da se završi postupak pred Upravnim sudom koji je znao da traje i više od 15 godina.

Neće biti moguća ni prodaja objekata dok se ne ozakone, a podaci o tome moći će da se dobiju u Republičkom geodetskom zavodu - rekao je zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić.

Izmenama će biti onemogućeno i da javna preduzeća priključe objekat na javnu infrastrukturu, a oni koji to urade biće kažnjeni sa jedan i po do tri miliona dinara. Novi propisi donose i novine prema kojima neće moći da se otvori prodavnica ili ugostiteljski objekat u zgradi zidanoj bez papira.

Za Beograd najvažnija informacija je da će građevinska inspekcija sa opštinskog preći na gradski nivo, kako bi se izbegle sve mahinacije zbog poznanstava sa nadležnima na lokalu.

Svaki objekat nad kojim se sprovodi postupak ozakonjenja imaće zabeležbu u katastru, što je signal odgovornim kupcima da ne kupuju takve stanove. A, za zgrade ili kuće podignute bez papira slična zabeležba će biti stavljena na plac, kao vrsta upozorenja da je reč o nezakonito podignutom zdanju.

Grad Beograd ove godine izdao je dozvole za gradnju 850.000 kvadrata, a u prestonici trenutno ima oko 1.500 legalnih gradilišta. U postupku legalizacije u Beogradu je oko 270.000 predmeta, dok je posle isteka zakonskih rokova, prema proceni u prestonici izgrađeno oko 500.000 nelegalnih kvadrata. Poznat je i podatak da Beograd godišnje zbog divlje gradnje izgubi čak 30 miliona.

(Izvor: Srbija Danas)