Prodaja pala za 50%, cene tek za 5%
Cene stanova u većim gradovima Srbije prošle godine opale su za između pet i 10 odsto. Izuzeci su Loznica i Vranje, gde od 2008. konstantno raste cena kvadrata.
Najskuplji stanovi, očekivano, i dalje su u Beogradu i Novom Sadu, a slede ih Kragujevac i Niš.
Statistika pokazuje i da je u Beogradu prošle godine prodato gotovo duplo više stanova nego u ostalih 13 velikih gradova zajedno.
Prosečna cena kvadratnog metra u Beogradu prošle godine iznosila je 1.287 evra, a stanovi u prestonici bili su jeftiniji jedino 2007. godine, pokazuju podaci Nacionalne korporacija za osiguranje stambenih kredita (NKOSK).
Maksimalnu cenu kvadratni metar u prestonici dostigao je 2009. godine (1.397 evra).
Pad cena nekretnina zabeležen je i u ostalim gradovima, a direktor za osiguranje kredita NKOSK-a Saša Jovanović kaže da je cena pala pre svega zbog manje prodaje stanova.
Sad je vreme za kupovinu
On kaže da je sada pravo vreme za kupovinu stanova, jer će cene u toku ove godine verovatno biti na nivou prošlogodišnjih.
"Cene su poprilično pale i sada je dobar trenutak za kupovinu, naročito zato što se ne očekuje neki dalji drastičniji pad", smatra Jovanović.
"Broj prodatih nekretnina pao je 2009. godine gotovo na pola u odnosu na 2008. Međutim, uprkos tolikom padu, cene se nisu prepolovile, tako da se može zaključiti da u Srbiji cene ne prate striktno trendove u prodaji. Razlog je što postoji mnogo fiksnih troškova kod gradnje, koji znatno utiču na cenu kvadrata", objašnjava on.
Za razliku od Beograda, u Subotici, Nišu, Smederevu, Čačku i Kragujevcu cene nekretnina imale su stalan trend rasta do prošle godine, kada su stanovi počeli da pojeftinjuju.
Generalno, Beograd i Novi Sad imaju najskuplji kvadratni metar, a sledi ih Kragujevac, gde je cena stanova od 2007. do 2010. porasla za trećinu.
Bor je grad sa najjeftinijim kvadratnim metrom, ali je u odnosu na 2007. cena stanova prošle godine bila veća za gotovo 35 odsto. Najstabilnije su cene u Užicu, gde je u poslednje četiri godine cena kvadrata oko 670 evra.
Jovanović navodi da ovakvi skokovi cena imaju veze sa privrednim aktivnostima u određenim regionima, uzimajući kao primer dolazak „Fijata" u Kragujevac.
Kaća Lazarević iz agencije „Alka" smatra da je pad cena čak i veći nego što je objavio NKOSK i da se uglavnom traže stanovi, dok kuće i poslovni prostor maltene ne mogu ni da se izdaju, a kamoli prodaju:
"Na tržištu i dalje postoji manjak stanova, dok se kuće gotovo i ne kupuju, jer su skupe i ljudi nemaju novca. Takođe, stala je i prodaja placeva, s obzirom na to da se ne isplati graditi, a poslovnog prostora ionako ima mnogo. Procene su da u Beogradu ima tri puta više lokala i tri puta manje stanova nego što su realne potrebe", kaže ona.
(Izvor: B92)
