Primena Zakona o ozakonjenju nelegalnih objekata počinje od ponedeljka, kada na snagu stupa odluka o dozvoljenoj spratnosti po zonama za objekte koji su u postupku ozakonjenja. Nadležni kažu da će biti urađen satelitski snimak svih nekretnina u zemlji, pa će, kad dođe inspekcija, moći da se uporedi stanje od trenutka usvajanja zakona.

Sve što bude izgrađeno posle primene Zakona o ozakonjenju nelegalnih objekata, biće srušeno. Samohrani roditelji, osobe s invaliditetom i korisnici socijalne pomoći koji su vlasnici kuća ili stanova do 100 kvadrata, neće plaćati taksu za ozakonjenje.

Na desetak kilometara od centra prestonice, u Altini, procenjuje se da ima oko 20.000 stanovnika i oko 6.000 kuća i stambenih objekata.

Iako nema rešeno pitanje kanalizacije, to nije smetalo investitorima da grade višespratnice i to bez građevinske dozvole.

"Nelegalne su iz razloga što zemljište na kojem smo mi radili nije bilo predviđeno za stambene objekte, ali je prećutno nama dozvoljavano da možemo da gradimo kuće. Gradeći objekat za stanovanje, zajedno sa komšijama, kompletnu infrastrukturu od asfalta do struje, vode, telefona, sve smo sami finansirali", kaže Joca Mostarac iz naselja Altina.

Ana Golubović kaže da je 2003. godine predat zahtev prvi put, a onda su u nekoliko navrata tražene dopune koje su se odnosile na projekat ili dopune o dokazivanju kupca zemljišta. 

"Tražila sam vlasnički list, izdali su mi ga gde je uknjižen. Dali su mi za objekat kao da sam vlasnik ali kao nepoznat, a na moje pitanje – kako nepoznat kad sam ja predala zahtev i vi ste mi dali za kuću – odgovorili su mi da dok se ne izvrši legalizacija, objekat će se voditi kao da je vlasnik nepoznat", ističe Ana Golubović.

U Sekretarijatu za legalizaciju kažu da je pitanje imovine zakonom rešeno na jednostavan način, posebno za one koji su zidali na poljoprivrednom zemljištu.

"Ukoliko postoji bilo kakva vrsta ugovora, mi smo kroz zakon sistematizovali sve i nabrojali sve situacije koje mogu predstavljati problem onima koji su gradili bez dozvole. Potreban je bilo koji dokument koji dokazuje njihovo pravo na zemljište odnosno objekat i oni će ispunjavati uslove za ozakonjenje", kaže Nemanja Stajić iz Sekretarijata za legalizaciju u Beogradu.

Da bi se nelegalan objekat legalizovao, investitori i građani moraju da imaju elaborat geodetskih radova s trenutnim stanjem, projektnu dokumentaciju i u zavisnosti od kvadrature, plaćenu taksu, od 3.000 do tri miliona dinara. Geodete su spremne da izađu na teren.

"Građani uzimaju licenciranu geodetsku agenciju ako su već evidentirani u katastru, a u međuvremenu su izvršili određenu promenu nadogradnju rekonstrukciju na istim objektima, tada geodetska agencija isto radi elaborat geodetskih radova predaje katastru i u zavisnosti od elaborata geodetskih radova i od slučaja ide od 12.000 do 30.000 dinara", kaže Slobodan Savović iz Geodetske agencije GEONIC.

U Geodetskom zavodu kažu da su povezani sa sekretarijatima za legalizaciju i čim se objekat ozakoni, po službenoj dužnosti, knjiže ga u katastar nepokretnosti.

"Ovim zakonom ćemo izvršiti ažuriranje katastra nepokretnosti u Srbiji, jer će svi objekti koji sada nisu ucrtani u grafičkoj bazi RGZ-a kroz ovaj postupak ozakonjenja zapravo biti ucrtani", ističe direktor Republičkog geodetskog zavoda Borko Drašković.

Tako će 700.000 vlasnika nelegalnih kuća i stanova, koji su podneli zahtev za legalizaciju, moći već od utorka da ih ozakone.

Sve nelegalne graditelje koji nisu predali nijedan papir posetiće građevinska inspekcija i uručiti im nalog za rušenje. Ukoliko oni ni posle toga ne pokrenu postupak ozakonjenja, njihov objekat će biti srušen.

(Izvor: RTS)