Iako nema zvanicnih podataka o tome koliko je ljudi prevareno prilikom kupoprodaje stanova u Srbiji, takvih slucajeva nije malo.

Kada javni beležnici 1. septembra ove godine preuzmu ulogu za sacinjavanje i overu ugovora, kupci nekretnina moci ce da budu bezbrižniji: notari ce imati dužnost da provere status nekretnine, upozore obe strane na moguce probleme i sacine ugovor bezbedan za obe strane.

"Vi cete dolaziti kod javnog beležnika s rukama u džepovima i reci šta želite da uradite. On ugovor sastavlja po vašem kazivanju i mora da vodi racuna i o formalnoj i o sadržinskoj strani", ukazao je strucnjak Pravnog fakulteta Dejan Ðurdevic.

Na jednom seminaru Nemacka organizacija za medunarodnu saradnju (GIZ), koja pomaže uvodenje javnog beležništva u Srbiji, Ðurdevic je ukazao da u oblasti nekretnina sudovi ne snose nikakvu odgovornost za sadržaj ugovora, vec samo za potpise, tako da ce odgovornost koja je data beležnicima predstavljati veliku promenu.

Sa ovim se slažu sagovornici EurAktiva iz Privredne komore Srbije i Americke privredne komore u Srbiji, koji takode ukazuju da je kljucno što ce javni beležnici morati da provere svu dokumentaciju i sacine validan ugovor, što pruža sigurnost.

"Sa pocetkom rada notarske službe bice iskljucene sve moguce nedoumice, marifetluci, obecanja i improvizacije, koje sada mogu da ucine kupcima loši agenti ili loši advokati", naveo je predsednik Grupacije posrednika u prometu nekretnina Damir Boric.

Ðorde Nikolic iz AmCham-a veruje da ce odgovornost javnih beležnika za naknadu štete ukoliko posao ne obave kako treba uticati na kvalitet njihovog rada. To bi trebalo da poveca pravnu zaštitu za kupce koji su, kako Nikolic istice, nekada isuviše lakoverni.

"Status odredenih nepokretnosti koje su predmet kupoprodaje je u praksi složen sa pravnog aspekta a kupci su skloni da veruju obecanjima da problema nema ili da su lako rešivi, odnosno lakoverno prihvataju da plate kupoprodajnu cenu ili deo cene verujuci u obecanja koja se kasnije ne realizuju", rekao je on.

Za prevare krivi prodavci

U Srbiji ima oko 330 agencija za nekretnine i oko 800 preduzetnika koji se bave ovim poslom. Prema nekim podacima, u prethodnom periodu prevareno je oko 25.000 gradana u ukupnoj vrednosti od 750 miliona evra.

Boric je rekao da zvanicnih podataka nema, ali da u svakom slucaju agencije za nekretnine nisu te koje varaju klijente, vec prodavci.

"Ukoliko je i bilo retkih klijenata koji su prevareni prilikom kupovine stana uz posredovanje agencije, u pitanju je situacija gde je prodavac prevario i kupca i agenciju. Slucajevi da je agencija sama prevarila kupca nisu do sada zabeleženi", naveo je on.

Boric je ukazao da posrednici u prometu nekretninama, u celosti, nemaj dobar imidž i ne uživaju veliko poverenje klijenata. Uzrok za to su problemi u poslovanju u ovom sektoru, a to su kako je naveo siva ekonomija, nelojalna konkurencija u vidu advokata i mešetara, ali i neujednaceno obrazovanje agenata.

"Zakon o posredovanju u prometu i zakupu nepokretnosti, koji je stupio na snagu krajem 2013. godine, postavio je okvire za uredenje tržišta posredovanja", naveo je on. Kako je istakao, problema primeni ima, a glavni razlog su dugogodišnje navike ucesnika na neuredenom tržištu.

Javni beležnici ce, prema njegovom mišljenju, uvesti veci red i u poslovanje agenata time što ce imati obavezu da obema stranama predstave pravu situaciju u vezi sa nekretninom i transakcijom, tako da nece biti mesta za improvizacije.

"To ce uozbiljiti i posao agenta, jer nece biti nagradeni za svoj nekvalitetni rad", rekao je Boric.

Bez osetnog povecanja troškova

Predsednik Odbora za nekretnine Americke privredne komore u Srbiji Ðorde Nikolic ocenio je da ce agencije za nekretnine uspostavljati saradnju sa javnim beležnicima, ali i postavio pitanje ko ce snositi troškove beležnika. "Pitanje je samo da li ce trošak javnih beležnika snositi agencije, koje ce u tom slucaju deo provizije koje naplacuju od klijenata koristiti za namirenje troškova usluga javnih beležnika, ili ce ovaj trošak pokušati da prebace na klijente, što ce se pokazati na tržištu", rekao je on.

Tarife za rad javnih beležnika još nisu utvrdene. Prema recima strucnjaka koje angažuje GIZ na projektu kojim podržava uvodenje javnog beležništva, ove troškove korisnici usluga ne bi trebalo da osete.

Tako Ðurdevic istice da su u Srbiji cene overa na primer vec vezane za vrednost posla, a da novac odlazi i advokatima. Pored toga, tarife javnih beležnika bice pod kontrolom ministra pravde, bice upisane na dokumentu koji izda notar i nece biti podložne proizvoljnim povecanjima.

Ðurdevic s Pravnog fakulteta je upozorio da ni javni beležnici nece moci u potpunosti da lakoverne kupce spasu od samih sebe.

Naime, deo prevara je, kako je ukazao, posledica rada u potpuno sivoj zoni - bez agenata, i bez advokata, uz neformalne dogovore sa prodavcima ili investitorima. Ako se zbog troškova taksi i tarifa zaobilazi ceo sistem, kupac ce opet moci da izgubi mnogo više, odnosno sav novac koji da u takvim aranžmanima.

(Izvor:021)