Za nedelju dana ističe rok do kad bi firme iz Hrvatske, Slovenije i BiH kojima je deo imovine ostao u Srbiji trebalo da reše imovinske odnose sa našom zemljom.

Posle toga srpske vlasti mogu da privatizuju imovinu koja je nakon raspada SFRJ ostala u Srbiji, a koja samo u slučaju hrvatskih firmi vredi 800 miliona evra.

U Ministarstvu ekonomije ne znaju da li će rok biti produžen, ali iz Hrvatske najavljuju tužbe u slučaju da im Srbija oduzme imovinu.

Uredba predviđa privatizaciju ako društveno preduzeće u Srbiji, čije je sedište u nekoj od republika bivše Jugoslavije, ne uredi imovinske odnose do 30. septembra. Takvih firmi je ukupno 150, a sporazume je do juče postiglo tek njih dvadesetak.

U Agenciji za privatizaciju kažu da će po isteku roka privatizovati firme, ali da bi prethodno trebalo tačno utvrditi šta je u čijem vlasništvu. "Biće preduzeća gde ćemo privatizovati celokupnu imovinu u Srbiji. Više će, međutim, biti onih gde će deo imovine pripasti nama, a deo susedima. A šta je čije i u kom procentu, utvrdićemo po osnovu toga ko je koliko uložio", kažu u Agenciji.

Kako navode u Direkciji za imovinu, u Srbiji najviše imovine imaju hrvatske firme poput Ine, Borova, Kraša, te grupacije Rade Končar. Iz Slovenije je to Gorenje, te fabrika rashladnih uređaja LTH i Stari Merkator, a iz BiH firma za proizvodnju nameštaja Šipad.

"U Srbiji je Ina, iz koje je nastao Beopetrol, imala pumpe i tržište. Ostale firme imaju uglavnom maloprodajne i poslovne objekte, malo je proizvodnih pogona", kaže Srboljub Panić iz Direkcije za imovinu.

Mirko Čavara, direktor Borova iz Vukovara, navodi da ova kompanija u Srbiji ima 88 maloprodajnih objekata i pogon za proizvodnju obuće u Somboru. Tu imovinu, sa kojom sada upravlja srpski Boreli, procenjuje na oko 30 miliona evra.

"Tvrdimo da Boreli ne može biti pravni naslednik. O tome sa Srbijom nismo postigli sporazum, a znamo da rok ističe za desetak dana. Vašem Ministarstvu ekonomije i Agenciji za privatizaciju poslali smo stav da je pomenuta imovina u vlasništvu Borova, ne Borelija, ali nikakav pisani odgovor nismo dobili. Smatramo da su stvari jasne i da nema prostora ni za kakvo nagađanje, pa smo u slučaju oduzimanja imovine spremni da idemo i pred međunarodni sud", kaže Čavara.

Iz Šipada, najveće firme za proizvodnju od drveta u bivšoj Jugoslaviji, Blic nezvanično saznaje da su pregovori o imovinskim odnosima u toku. Ova sarajevska firma u našoj zemlji ima maloprodajne objekte, od kojih su neki i u najelitnijim delovima Beograda.

Eventualne tužbe protiv Srbije koje najavljuju poslodavci iz Hrvatske ne bi bili prvi sudski postupci za rešavanje imovinskih odnosa. Ina je zbog prodaje Beopetrola pre dve godine pokrenula spor protiv Agencije za privatizaciju Srbije, Akcijskog fonda i ruskog Lukoila, kupca Beopetrola.

Beopetrol je prodat 2003, a hrvatska kompanija tvrdi da je njena imovina u Srbiji devedesetih godina nezakonito prebačena na Beopetrol. INA traži da joj bude vraćeno 167 benzinskih pumpi i isplaćeno 90 miliona po osnovu izgubljene dobiti.

Uredbu o imovinsko-pravnim odnosima Vlada Srbije je donela pre tri godine. Susedne zemlje su je nekoliko puta osporavale, pa u Privrednoj komori Srbije smatraju da bi rok za uređenje odnosa mogao da bude produžen.

"Vlada je donela uredbu juna 2008. Nekoliko meseci kasnije je doneta nova uredba, a na koju su protest uložile Hrvatska, Slovenija i BiH. I ovaj akt je nekoliko puta produžavan (poslednji do septembra 2011), pa će najverovatnije biti ponovo prolongiran", smatra Dejan Jovović, savetnik u Birou za regionalnu saradnju Privredne komore.

U Ministarstvu ekonomije, međutim, ovu procenu nisu mogli ni da potvrde niti da demantuju.

(Izvor: B92)