Ideje i saveti

Da li ste znali da stres pri selidbi zauzima visoko mesto na lestvici stresa?

Preseljenje može biti jedan od uzbudljivijih trenutaka u životu. Ili, pak može biti isto tako negativan, nepoželjan događaj. U stvari, selidbe zauzimaju visoko mesto na lestvici stresa. Stoga, kako da iskusite selidbu malo manje stresno i draže? Verovali ili ne, postoje stvari kojim selidbe možete učiniti pozitivnim iskustvom.

foto: pixabay.com

Evo nekoliko saveta kako da olakšate sebi ove stresne trenutke! Read more »

Ukrasite zid fotografijama

Dekorisanje zida sa fotografijama je odličan način da predstavite omiljene fotografije na kojima ste sa svojom porodicom i prijateljima, kao i slike posebnih događaja kao što su venčanja ili fotografije sa egzotičnih odmora.

Read more »

Kako pomiriti kupca i prodavca?

Autor teksta: Mirjana Stošić, direktorka agencije Galerija Nekretnine

Kada je u ključnom trenutku pregovora, oko kupoprodaje jednog trosobnog stana u Beogradu, kupac konačno izgovorio svoju skromnu ponudu, šaljivi prodavac je reagovao ovako: Izvinite gospodine, nisam vas dobro razumeo, za koju od ove tri sobe dajete tu ponudu.

Kako pomiriti interese kupca i prodavca, ko tu traži previše, a ko hoće za džabe, večita je dilema ljudi povezanih sa prometom nepokretnosti. Jer obično onaj ko ima argumente nema pare, a onaj ko ima pare misli da je uhvatio boga za bradu. Naši ljudi koji se vraćaju iz inostranstva i žele da kupe stan u centru Beograda izgleda misle da su došli na buvlju pijacu. Komentari tipa: Ma za te pare mogu da kupim stan i u Londonu – postali su već svakodnevnica. Naravno, taj njihov London je daleka periferija na dva sata vožnje od najbližeg pozorišta, jer je prosečna cena stana u gradu Londonu oko 500.000, a u Parizu više od 8.000 po metru kvadratnom. U balkanskim prestonicama cena je slična onoj u Beogradu, a u Rimu su stanovi u centru duplo skuplji od onih u Beogradu. Iako su naši ljudi na zapadu naučili da sve mora da se plati, kad dođu ovde ponašaju se kao da su novčanik zaboravili u nekom minhenskom kafeu. Sa našim prodavcima ne mogu da pronađu zajednički jezik, mada su te često suprotsavljene strane uglavnom saglasne samo oko jedne stvari: dobro je što je agencija obavila ceo posao, ali nije dobro što žele da naplate svoju uslugu. Jer samo kad ne bi morali da plate agenciju, porez, selidbu, notarsku taksu i renoviranje stana mi bismo se odmah dogovorili.

Jedan poznati beogradski glumac prilikom prodaje svog stana toliko je unosio emocija i dramatizovao svaki detalj da je potencijalnim kupcima od tih scena prosto zastajao dah. Stan se nije prodao, a jedan od posetilaca rekao mu je sledeće: Dragi gospodine, uvek sam cenio vaš raskošni talenat, ali ste u ovom slučaju prevazišli sami sebe. Ukoliko želite ovaj komad da izvedete na sceni ja ću vam tu svakako finansijski pomoći. Ali stan neću da kupim jer nije ovo dedinjska vila kako ste to vi predstavili nego suteren sa čučavcem u dvorištu!

I tako, ulaganje u nekretnine je i dalje jedan od najsigurnijih načina da sačuvate kapital ukoliko odluke ne donosite emotivno nego u skladu sa zdravim razumom. Uvek sam prijateljima govorila da u svom dugogodišnjem iskustvu bavljenja nekretninama još nisam videla da je neki stan ostao neprodat. Pre ili kasnije svi se prodaju, a oni vlasnici koji u prodaju ulaze sa emocijama malo će duže sačekati. Možda i desetak godinKada je u ključnom trenutku pregovora, oko kupoprodaje jednog trosobnog stana u Beogradu, kupac konačno izgovorio svoju skromnu ponudu, šaljivi prodavac je reagovao ovako: Izvinite gospodine, nisam vas dobro razumeo, za koju od ove tri sobe dajete tu ponudu.

Kako pomiriti interese kupca i prodavca, ko tu traži previše, a ko hoće za džabe? – večita je dilema ljudi povezanih sa prometom nepokretnosti.

Obično onaj ko ima argumente nema pare, a onaj ko ima pare misli da je uhvatio boga za bradu. Naši ljudi koji se vraćaju iz inostranstva i žele da kupe stan u centru Beograda izgleda misle da su došli na buvlju pijacu. Komentari tipa: Ma za te pare mogu da kupim stan i u Londonu – postali su već svakodnevnica. Naravno, taj njihov London je daleka periferija na dva sata vožnje od najbližeg pozorišta, jer je prosečna cena stana u gradu Londonu oko 500.000€, a u Parizu više od 8.000€ po metru kvadratnom. U balkanskim prestonicama cena je slična onoj u Beogradu, a u Rimu su stanovi u centru duplo skuplji od onih u Beogradu. Read more »

Kako postati ekspert u oglašavanju na društvenim mrežama u svetu nekretnina?

Društveni mediji su odličan marketinški alat pogotovo u svetu nekretnina. Društvene mreže imaju potencijal da lansiraju Vaš posao u budućnost uspešno završenih poslova i dobre komunikacije sa klijentima. U nedavnom izveštaju REALTOR-a o Tržištu nekretnina u digitalnom svetu, izveden je zaključak da se društvene mreže u industriji nekretnina koriste u sledeće svrhe: Read more »

Da li je dovoljno da agencija za nekretnine ima svoj sajt za uspešnu reklamu na internetu?

Odgovor je: Ne.

Imati sajt agencije znači da radite na ovom segmentu vašeg poslovanja, međutim, niste jedini! Danas oko 80% agencija za nekretnine imaju svoj sajt i većina prometa nepokretnosti (kupovina, prodaja i iznajmljivanje) se vrši putem interneta. Read more »

Koje su prednosti oglašavanja na portalima za nekretnine?

Danas agencije za nekretnine, ali i sami agenti imaju veliki izbor portala gde mogu da postave svoje oglase. Stoga budite svesni svih prednosti koje oglašavanje na portalima za nekretnine donosi kako biste što bolje iskoristili Vaš prostor na internetu: Read more »

POSTOJI PR(A)VI PUT

Rešili ste baš ovih dana da je došlo vreme da postavite temelje svog života na pravo mesto, da zasnujete porodicu ili da  porodicu koju ste zasnovali povedete u NOVI, sada vaš PR(A)VI DOM.

Izvor: http://photopin.com

Izbor nije nimalo lak :

Stan u stogom centru ili kuću sa velikim dvorištem, garažom, baštom…. Svi bi kuću i dvorište, roštilj, da šišaju travu, malu bašticu, a i deca hoće psa. Pas je sada hit.  Nema deteta koje nije smislilo da je vreme za psa. Skoro da nema porodice iz urbanih sredina koje ne vodi nekog i to ne bilo kakvog ljubimca, već sa rodoslovom.

Onda se sete  da rade do 17h, da vikendom odmaraju i po dobroj navici idu negde na odmor ili nekom na teret. Vremena za dvorište,  kuću, baštu, travu imaju tek sledeće nedelje, a i posao neće pobeći, uradiće se to.

Read more »

Banka – početak i kraj?

Da se razumemo odmah na početku. Tekst koji sledi je namenjen svima, uključujući i bankare tj. referente u bankama.

Uloga banke u kupoprodaji nekretnina u Srbiji je velika. Ona obezbeđuje novac kupcu, i na tome su joj zahvalni svi u nizu: kupac, prodavac, agent, supruga kupca i celokupna šira familija prodavca.

Dakle, glavna uloga je dodeljena banci bez čijeg novca ne bi bilo kupoprodaje. Sporedne uloge su svi u gore pomenutom nizu. Ali, da li je ovakva podela uloga ispravna? Bankari bi rekli DA. Agenti bi rekli NE. Kupac i prodavac bi i dalje čekali da se ovo dvoje dogovore o svemu, pa da se usele tj. da uzmu pare. Read more »

Razvoj prometa nekretnina i posredovanja u Srbiji

Srbija je jedna od najmlađih zemalja po iskustvu u posredovanju u prometu nekretnina. Dok je bila deo SFR Jugoslavije, praktično nije postojao organizovan promet nekretninama, pa samim tim nije bilo ni posredovanja u prometu nekretninama. Država je imala socijalističko uređenje sa ciljem da se postigne komunizam u kome neće biti privatne svojine.

Ono što je još važnije, u tom periodu se gotovo izgubila evidencija vlasništva kroz uknjižbu. Za uknjižbu je bilo zaduženo odeljenje Zemljišnih knjiga pri sudovima koje je radilo taj posao do 2011. godine. Medutim, zgrade koje su zidane u socijalizmu, uglavnom su bile vlasništvo državnih preduzeća ili institucija, a stanovi su dodeljivani na korišćenje radnicima preduzeća ili institucija. Samim tim, upis vlasništva više nije bio važan a promet stanovima rađen je samo između preduzeća. Read more »

Vrednosti nekretnina ne čekaju da ih se rešite – Same padaju!

Sigurno se sećate, ne tako davnog vremena kada smo čuvaili, ulagali, popravljali i tako spašavali svoje kuće i kuće roditelja od propadanja a spremali ih za neko naše mirnije sutra. Deci bi ostavili naše veće, novije, a nama je i to, što smo nasledili dovoljno veliko.Šta nama treba: dve sobe – jedna za nas, a jedna kada nam deca dođu ( a sve ređe dolaze).

Manji su troškovi za grejanje, a veća je bašta, tu ćemo mi njima (deci) posaditi malo krompira, malo luka i paradajza (da ne kupuju u gradu) a i nama će ostati.

Deca jednom otišla, više puta se vraćala, sada ređe, ne mogu da dođu – rade. Kucerine prazne, čekaju, čekaju malo bolje sutra. Read more »